Studije slučaja 03-HR
Jelena Grčević
Uvod
Mladi poljoprivrednici Jelena Grčević i njen suprug Damir na svom porodičnom imanju od 10 ha koje se nalazi u Gradecu Pokupskom, na obali prelepe reke Kupe, brinu o oko 50 koza i isto toliko jarića. Farmu koza osnovali su 1986. godine Damirovi roditelji, Ivan i Sanja Grčević, kada su odlučili da uzgajaju koze i proizvode sir kako bi na zdrav i kvalitetan način hranili svoju decu. Njihove koze hrane se isključivo stočnom hranom proizvedenom na njihovoj farmi, dok se ishrana dopunjava svakodnevnom ispašom i tako završava ciklus “od polja do stola”. Takođe su izgradili mini-mlekaru i započeli proizvodnju kozjeg sira. Danas prerađuju oko 100 litara kozjeg mleka u različite vrste kozjeg sira svaki dan (polutvrdi sir, sir sa različitim dodacima i dimljeni sir), oko 10 kg sira dnevno. Pored kozjeg mleka i sira, trguju i jarićima. Osim toga, nalaze se na „Putu sira zagrebačke regije“ i nagrađeni su znakom „Mleko sa hrvatskih farmi“, a sirevi su dobitnici mnogih zlatnih priznanja. Takođe su osvojili dve plakete opštine Pisarovina za njihov doprinos razvoju i unapređenju stočarstva pisarovinskog regiona zbog nivoa uzgoja koza i proizvodnje sira.
Linkovi na internetu
Opis Farme/Preduzeća
Farma od oko 50 muznih koza i 50 jarića nalazi se na imanju od 10 ha u mestu Gradec Pokupski, Pisarovina, na obalama reke Kupe. U neposrednom okruženju farme, fabrika za preradu mleka izgrađena je uz odobrenje Ministarstva poljoprivrede, Uprave za veterinarstvo i sigurnost hrane, sa dnevnom preradom od 100 litara kozjeg mleka. Kozje mleko koje potiče od koza koje se hrane isključivo hranom proizvedenom na njihovoj farmi i dopunjuje svakodnevnom ispašom na njihovoj farmi prerađuje se u proizvode visokog kvaliteta. U svom mini pogonu za preradu mleka, porodica Grčević proizvodi dimljene i polutvrde kozje sireve, sireve u maslinovom ulju, sa raznim začinima kao što su vlašac, neven itd. Svi proizvodi nose oznaku “Mleko sa hrvatskih farmi”. Trenutno na farmi i u pogonu za preradu mleka nema drugih zaposlenih osim članova porodice. Trenutno na farmi nema multifunkcionalnih poljoprivrednih aktivnosti, ali porodica Grčević planira da izgradi prostoriju za degustaciju sira, ili centar za posetioce, kako bi se njihovi kupci mogli upoznati sa tehnologijom proizvodnje kozjeg sira.
“Ovaj posao zahteva izuzetan trud i motivaciju ljudi da ga uspešno rade! Potrebno je puno žrtvovanja i dobre volje da biste napravili proizvod koji će odgovoriti zahtevima kupaca i udovoljiti današnjim proizvodnim izazovima i tržištu. Pored toga, ovaj posao bi trebalo obavljati prvenstveno radi ličnog zadovoljstva i dobrobiti svoje porodice.”
Multifunkcionalne poljoprivredne aktivnosti u vezi sa preradom mleka/Inovacije u vezi sa proizvodima i/ili preradom
Porodično poljoprivredno gazdinstvo Grčević trenutno je jedino uzgajalište koza u zagrebačkoj regiji i okolini Pisarovine koje pravi proizvode od kozjeg sira (najbliža farma koza nalazi se oko 150 km dalje u Čakovcu, u Međimurskoj županiji). Stoga su vlasnici odlučili da izgrade centar za posetioce sa prostorijom za degustaciju kozjeg sira kako bi povećali prihod pružanjem jedinstvenih usluga u ruralnom turizmu. Na taj način će se potencijalni turisti upoznati sa uzgojem koza i proizvodnjom sira i moći će da probaju sve proizvode od sira proizvedene na farmi. Pored toga, zahtevi kupaca za novim proizvodima od kozjeg mleka, poput jogurta i kefira, motivisali su vlasnike da prošire svoj asortiman proizvoda, tako da su dodatna ulaganja u opremu i obrazovanje ključna da bi bili u toku sa zahtevima tržišta.
Opšta razmatranja
U cilju sprovođenja inovacija procesa i višenamenskih poljoprivrednih aktivnosti, dobili su savete u pogledu tehnologije prerade mleka, uzgoja koza, prakse muže i zdravlja životinja koje su im pružili univerzitetski profesori sa Univerziteta u Zagrebu, Poljoprivrednog fakulteta i Veterinarskog fakulteta. Takođe su prošli različite obuke i seminare u vezi sa tehnologijom prerade mleka, uzgojem životinja i ishranom, implementacijom HACCP (fokus na dobroj higijenskoj praksi), kao i obuku o upravljanju i primeni EU fondova. Imaju veliku podršku Savetodavne službe Ministarstva poljoprivrede kroz seminare i obuke o uzgoju koza i ovaca i zdravlju (seminar „Ovko“) i proizvodnji kozjeg sira. Savetodavna služba Ministarstva poljoprivrede takođe im pomaže da poboljšaju proizvodnju sira kako bi prevazišli neželjene efekte na finalnim proizvodima. Trenutno promovišu svoje proizvode na pijacama, sajmovima, društvenim mrežama (Fejsbuk) i verbalnim preporukama između kupaca. U ovom trenutku proizvode distribuiraju direktnom distribucijom na sopstvenom pragu, ili sopstvenim dostavnim vozilima, a takođe putem internet prodaje, kao i dostavom u nekoliko restorana i hotela na obali. Takođe su kupcima omogućili da odaberu dodatak siru (vlašac, mirođiju, ljutu papriku, biber, susam, itd.)u skladu sa njihovim željama. Uprkos dobrim mogućnostima finansiranja putem EU fondova i nacionalnih grantova, glavni izazov je nedostatak iskustva i znanja u sačinjavanju takvih zahteva, kao i pronalazak adekvatnog partnera. Pokazalo se da je ideja o otvaranju centra za posetioce i okretanju ka turizmu dobar način za povećanje rejtinga njihove porodične farme i proizvoda, a samim tim i profita. Po njihovom mišljenju, od ključne je važnosti da se njihova reklama usmeri na ukazivanje na značaj tradicionalne proizvodnje i ruralnih aktivnosti. Oni su član Hrvatskog udruženja malih mlekara koje na godišnjem nivou organizuje Hrvatske dane sira i stručne ekskurzije u cilju promovisanja i razvoja proizvodnje i potrošnje autohtonih i drugih sireva i drugih mlečnih proizvoda. Pored toga, oni su član udruženja SIREK i Puta sira zagrebačke regije.
Obuka/sposobnosti (veštine, znanje, stavovi) posebno relevantni za proces
Međunarodni seminari i obuke, zajedno sa stručnim savetovanjem vezanim za marketing, posredovanje u prodaji i internet prodaju bili su od najveće važnosti, posebno u segmentima gde su neki od ovih koncepata tek u razvoju. Mali porodični poljoprivrednici najčešće učestvuju u nacionalnim seminarima i obukama, ali retko u međunarodnim. Ovakvi seminari i obuke uglavnom su vezani za stočarstvo i ishranu ili tehnologiju prerade mleka, ali njihovo najveće ograničenje u obrazovanju su obuke u vezi sa finansijama sa naglaskom na bankarski sektor, poslovno planiranje i upravljanje, kao i turistički menadžment. Kontinuirani rad na sebi, zajedno sa neformalnim obrazovanjem o tehnologiji prerade, zakonu, finansijama, marketingu, smatraju se nezaobilaznim za svakog poljoprivrednika koji želi da postane uspešan.
Galerija fotografija
